Бьяджо Паче

Варвары и византийцы на Сицилии

Biagio Pace. I Barbari ed i Bizantini in Sicilia // Archivio Storico Siciliano, Nuova serie, XXXV. Palermo, 1910, pp. 33—80, 293—324, XXXVI. Palermo, 1911, pp. 1—76.
© 2019 г. Перевод с итальянского В. Г. Изосина.

с.74

D)

Сици­лий­ка Эль­пида

Во мно­же­стве сведе­ний, накоп­лен­ных сици­лий­ски­ми эруди­та­ми об этой таин­ст­вен­ной поэтес­се1, очень мало истин­ных.

Ей тра­ди­ци­он­но при­пи­сы­ва­ет­ся гимн «Ro­ma no­bi­lis», кото­рый цер­ковь поёт в честь свв. Пет­ра и Пав­ла, а Вати­кан­ский кодекс назы­ва­ет её женой Севе­ри­на Боэция2, в то вре­мя как в сво­ей эпи­та­фии в пор­ти­ках св. Пет­ра3 она назва­на сици­лий­кой.

Сохра­нил­ся, в том чис­ле, бас­но­слов­ный рас­сказ об обна­ру­же­нии её порт­ре­та с эпи­та­фи­ей Ἐλπίς ή Βοέθου сре­ди неких визан­тий­ских постро­ек при воз­веде­нии фун­да­мен­та Вели­кой кол­ле­гии иезу­и­тов Палер­мо4; но, начи­ная с Торре­муц­цы, пред­по­ла­гае­мая над­пись счи­та­лась фаль­ши­вой и, самое боль­шее, сво­ди­лась к един­ст­вен­но­му име­ни Ἐλπίς с обыч­ной фра­зео­ло­ги­ей, как несколь­ко над­пи­сей, обна­ру­жен­ных в Сира­ку­зах5.

Лан­ча ди Бро­ло6 спра­вед­ли­во заме­ча­ет, что едва ли она мог­ла быть женой фило­со­фа Боэция, кото­рый назы­ва­ет одну-един­ст­вен­ную жену, Русти­ци­а­ну, несмот­ря на общее мне­ние ком­мен­та­то­ров, соглас­но кото­ро­му Эль­пида была пер­вой женой фило­со­фа, и пред­ла­га­ет, хотя и сомне­ва­ясь, допу­стить, что она была женой его отца или сына.

Инте­рес­но меж­ду тем вос­про­из­ве­сти эту эпи­та­фию:

с.75

Hel­pes dic­ta fui Si­cu­lae re­gio­nis alum­na
Quam pro­cul a pat­ria conju­gis egit amor
Quo si­ne moes­ta dies, nox an­xia fle­bi­lis ho­ra
Nec so­lum ca­ro, sed spi­ri­tus unus erat.
Lux mea non clau­sa est ta­li re­ma­nen­te ma­ri­to
Majo­ri­que ani­mae par­te su­perstes ero.
Por­ti­ci­bus sac­ris jam nunc pe­re­gri­na quies­co
Judi­cis aeter­ni tes­ti­fi­ca­ta thro­num.
Ne qua ma­nus bus­tum vio­let, ni­si for­te juga­lis
Haec ite­rum cu­piat jun­ge­re membra suis
Ut tha­la­mi tu­mu­li­que co­mes nec mor­te re­vel­lar
Et so­cios vi­ta nec­tat uter­que cri­nis[1][2] 

ПРИМЕЧАНИЯ


  • с.74
  • 1[1] См. Nar­bo­ne, St. lett. di Si­cil., t. V., cap. 5, l. II, p. 158 ss.
  • 2[2] См. Tho­ma­sii, Car­di­na­lis ope­ra om­nia. Vez­zo­ni, ed. II, 389.
  • 3[3] Эпи­та­фия нахо­ди­лась в «древ­ней­ших кодек­сах VIII или IX века», откуда её пер­вым издал Gru­ter, Inscrip­tio­nes, p. 1166, n. 6, затем Phil. Lab­bei, The­sau­rus Epi­ta­phio­rum, p. II, n. 51; Gi­ral­dus, De Poe­tis, Dial. V.
  • 4[4] Nar­bo­ne, op. cit., p. 152, [из Mon­gi­to­re, Bibl. Si­cu­la, v. El­pis] Di Gio­van­ni, To­pogr. ant. di Pa­ler­mo. Pal. 1890, vol. II, p. 137.
  • 5[5] См. Straz­zul­la, I. C. S., nn. 37, 43, 271.
  • 6[6] Op. cit., I, 332 ss. Об Эль­пиде см. Nie­bur в: Rein. Mu­seum, III, 7—8; Reu­mont, Ge­schic. d. Stadt Rom., II, 1178 ed. I, p. 815; Holm, III, p. 524, n. 54.
  • ПРИМЕЧАНИЯ ПЕРЕВОДЧИКА:

  • [1]Долж­но быть: ci­nis; см. ICUR II, 4209.
  • [2]
    Эль­пидой я наре­че­на, пито­ми­ца сикуль­ско­го края,
    Кото­рую от роди­ны вдаль уве­ла к супру­гу любовь,
    День без него гру­стен, ночь тре­вож­на, час полон слёз,
    И не толь­ко пло­тью, но и духом мы были еди­ны.
    Мой свет не померкнет — остав­ляю тако­го я мужа
    И луч­шей частью души я буду жить даль­ше.
    Под свя­щен­ны­ми пор­ти­ка­ми я, чуже­зем­ка, нын­че поко­юсь,
    Пред тро­ном пред­став веч­но­го Судии.
    Пусть ничьею рукой моги­ла не осквер­нит­ся, кро­ме, пожа­луй, супру­га,
    Если он поже­ла­ет с эти­ми чле­на­ми вновь соеди­нить свои,
    Чтобы со спут­ни­ком на брач­ном ложе и в моги­ле смерть меня не раз­лу­чи­ла
    И соучаст­ни­ков в жиз­ни пусть свя­жет каж­до­го пепел.
  • ИСТОРИЯ ДРЕВНЕГО РИМА
    1413290010 1532551010 1532551009 1532551012 1532551013 1532551100