Естественная история

Кн. II, гл. 12

Текст по изданию: Архив истории науки и техники. Вып. 3. Сборник статей. Наука, Москва, 2007. С. 287—366.
Перевод с лат. и комментарии Б. А. Старостина.
Лат. текст: C. Plini Secundi Naturalis Historiae Libri XXXVII. Vol. 1, ed. C. Mayhoff. Lipsiae, Teubner, 1906.
Скан тойбнеровского изд. 1906.
СКРЫТЬ ЛАТИНСКИЙ ТЕКСТ
  • 12. (9) 53Из рим­лян пер­вым, кто обна­ро­до­вал разъ­яс­не­ние сол­неч­ных и лун­ных затме­ний, был Суль­пи­ций Галл, в то вре­мя воен­ный три­бун, а потом он был кон­су­лом вме­сте с М. Мар­цел­лом. За день до того, как царь Пер­сей был раз­бит Пав­лом, этот пол­ко­во­дец при­вел Суль­пи­ция на воен­ное собра­ние, чтобы тот пред­ска­зал затме­ние. [Сде­лав это, Суль­пи­ций] изба­вил вой­ско от стра­ха. Вско­ре после это­го он еще и напи­сал [о затме­ни­ях] кни­гу27. Сре­ди гре­ков же пер­вым начал изу­чать затме­ния Фалес Милет­ский, кото­рый в чет­вер­тый год 48-й олим­пи­а­ды, в 170 год от осно­ва­ния Рима28 пред­ска­зал слу­чив­ше­е­ся при царе Али­ат­те­се29 сол­неч­ное затме­ние. Потом Гип­парх пред­ска­зал дви­же­ния Солн­ца и Луны на 600 лет [в кни­ге, куда он] вклю­чил так­же спо­со­бы исчис­ле­ния меся­цев, дней и часов у раз­ных наро­дов, [опи­са­ние их] место­оби­та­ний и внеш­но­сти. Не имея совет­ни­ков, кро­ме самой при­ро­ды, он [тем не менее создал труд, выдер­жав­ший] испы­та­ние вре­ме­нем.
  • 54О вели­кие люди, кото­рые пре­взо­шли гра­ни­цы воз­мож­но­го для смерт­ных, рас­кры­ли уста­нов­ле­ния божеств и изба­ви­ли жал­ких смерт­ных от стра­ха! Ибо затме­ния све­тил неиз­мен­но вну­ша­ли им боязнь каких-то пре­ступ­ле­ний и смер­тей. Извест­но, как силен был страх перед затме­ни­я­ми у таких воз­вы­шен­ных поэтов, как Сте­си­хор и Пин­дар30. Дру­гие, заклю­чая [при виде затме­ния Луны], что ее отра­ви­ли и она уми­ра­ет, пыта­лись с помо­щью шума и гро­хота ожи­вить ее. Афин­ско­го пол­ко­во­д­ца Никия тако­го рода тре­во­га настоль­ко охва­ти­ла, что он запре­тил выво­дить флот из гава­ни и тем нанес ущерб мор­ской мощи государ­ства31. Да будет про­слав­лен ваш гений, о вы, кто истол­ко­ва­ли зако­ны небес и постиг­ли при­ро­ду вещей, най­дя дово­ды более силь­ные, чем воля богов и людей!
  • 55Ибо кто, поняв эти дово­ды и пра­виль­ность в чере­до­ва­нии «ро́дов» — ибо этим сло­вом (la­bor) поче­му-то ста­ли назы­вать затме­ния — у све­тил, не при­ми­рит­ся с тем, что и смерт­ные долж­ны сле­до­вать сво­ей судь­бе? Теперь я вкрат­це и обзор­но кос­нусь обще­при­знан­но­го по пово­ду рас­смот­рен­ных [явле­ний] — кос­нусь толь­ко в самых необ­хо­ди­мых пунк­тах и очень сжа­то, пото­му что такое обсуж­де­ние само по себе не вхо­дит в зада­чи мое­го труда и пото­му что суметь при­ве­сти при­чи­ны для все­го — это нечто не менее важ­ное, чем отыс­кать обще­при­знан­ные мне­ния о немно­гом.
  • 12. (9) [53] Et ra­tio­nem qui­dem de­fec­tus ut­rius­que pri­mus Ro­ma­ni ge­ne­ris in vul­gum ex­tu­lit Sul­pi­cius Gal­lus, qui con­sul cum M. Mar­cel­lo fuit, sed tum tri­bu­nus mi­li­tum, sol­li­ci­tu­di­ne exer­ci­tu li­be­ra­to pri­die quam Per­ses rex su­pe­ra­tus a Pau­lo est in con­cio­nem ab im­pe­ra­to­re pro­duc­tus ad prae­di­cen­dam ec­lip­sim, mox et com­po­si­to vo­lu­mi­ne. apud Grae­cos autem in­ves­ti­ga­vit pri­mus om­nium Tha­les Mi­le­sius Olym­pia­dis XLVIII an­no quar­to prae­dic­to so­lis de­fec­tu, qui Alyat­te re­ge fac­tus est ur­bis con­di­tae an­no CLXX. post eos ut­rius­que si­de­ris cur­sum in sex­cen­tos an­nos prae­ce­ci­nit Hip­par­chus, men­ses gen­tium dies­que et ho­ras ac si­tus lo­co­rum et vi­sus po­pu­lo­rum comple­xus, aevo tes­te haut alio mo­do quam con­si­lio­rum na­tu­rae par­ti­ceps.
  • [54] vi­ri in­gen­tes sup­ra­que mor­ta­lia, tan­to­rum nu­mi­num le­ge dep­re­hen­sa et mi­se­ra ho­mi­num men­te iam so­lu­ta, in de­fec­ti­bus sce­le­ra aut mor­tem ali­quam si­de­rum pa­ven­te — quo in me­tu fuis­se Ste­sicho­ri et Pin­da­ri va­tum sub­li­mia ora pa­lam est de­li­quio so­lis — aut in lu­na ve­ne­fi­cia ar­guen­te mor­ta­li­ta­te et ob id cre­pi­tu dis­so­no auxi­lian­te — quo pa­vo­re ig­na­rus cau­sae Ni­cias Athe­nien­sium im­pe­ra­tor ve­ri­tus clas­sem por­tu edu­ce­re opes eorum adfli­xit: — mac­te in­ge­nio es­te, cae­li in­terpre­tes re­rum­que na­tu­rae ca­pa­ces, ar­gu­men­ti re­per­to­res, quo deos ho­mi­nes­que vi­cis­tis!
  • [55] quis enim haec cer­nens et sta­tos si­de­rum (quo­niam ita ap­pel­la­re pla­cuit) la­bo­res non suae ne­ces­si­ta­ti mor­ta­les ge­ni­tos ig­nos­cat? Nunc con­fes­sa de iis­dem bre­vi­ter at­que ca­pi­tu­la­tim at­tin­gam ra­tio­ne ad­mo­dum ne­ces­sa­riis lo­cis stric­tim­que red­di­ta, nam ne­que insti­tu­ti ope­ris ta­lis ar­gu­men­ta­tio est ne­que om­nium re­rum af­fer­ri pos­se cau­sas mi­nus mi­rum est quam consta­re in ali­quis.

ПРИМЕЧАНИЯ


  • 27напи­сал [о затме­ни­ях] кни­гу — в дан­ном пара­гра­фе речь идет о собы­ти­ях вре­мен заво­е­ва­ния Гре­ции Римом. В 168 г. до н. э. перед решаю­щей бит­вой рим­лян, кото­рых воз­глав­лял Луций Эми­лий Павел (ум. в 160 г. до н. э.), с македон­ским царем Пер­се­ем (213—166 до н. э.), по рас­ска­зу Тита Ливия, впро­чем, не все­ми при­ни­мае­мом без­ого­во­роч­но, «Гай Суль­пи­ций Галл, вой­ско­вой три­бун вто­ро­го леги­о­на… объ­явил, что гряду­щей ночью, меж­ду вто­рым и чет­вер­тым часом, Луна — и пусть никто не почтет это зна­ме­ньем — исчезнет с неба. И это… дело есте­ствен­ное, зако­но­мер­ное и своевре­мен­ное, а пото­му и пред­узна­вае­мое и пред­ска­зу­е­мое… Луна затме­ва­ет­ся тенью Зем­ли. Когда же… в ука­зан­ный час дей­ст­ви­тель­но про­изо­шло затме­ние, то рим­ским вои­нам муд­рость Гал­ла каза­лась почти что боже­ст­вен­ной, македо­няне же усмот­ре­ли в слу­чив­шем­ся… пред­ве­стие паде­ния цар­ства и поги­бе­ли наро­да» (Тит Ливий. Исто­рия Рима от осно­ва­ния горо­да. М., 1994. Т. III. С. 513—514 [Liv. XLIV. 37, 9]). О судь­бе кни­ги, напи­сан­ной Суль­пи­ци­ем, ниче­го не извест­но.
  • 28в 170 год от осно­ва­ния Рима… — 585 г. до н. э.
  • 29при царе Али­ат­те­се… — Али­ат­тес, царь Лидии в пер­вой поло­вине VI в. до н. э., вел с Миле­том вой­ну, закон­чив­шу­ю­ся миром вслед­ст­вие «зна­ме­ния богов» — упо­мя­ну­то­го в тек­сте сол­неч­но­го затме­ния.
  • 30Сте­си­хор и Пин­дар — гре­че­ские поэты VI—V вв. до н. э. Затме­нию посвя­щен «Девя­тый пеан» Пин­да­ра: «Сол­неч­ный луч, / Роди­тель наших очей… / Что измыс­лил ты, / Скрыв­шись средь ясно­го дня?.. / Несешь ли ты зна­ме­нье вой­ны, / Или мор пло­дам… / Или поги­бель­ный мятеж» (Пин­дар. Вак­хи­лид. Оды, фраг­мен­ты. М., 1980. С. 197; пер. М. Л. Гас­па­ро­ва).
  • 31нанес ущерб мор­ской мощи государ­ства — в 414 г. до н. э. афин­ский флот, кото­рым коман­до­вал Никий (470—413), попал в опас­ное поло­же­ние на южном бере­гу Сици­лии и дол­жен был сроч­но отплыть (см. подроб­нее в сопро­во­ди­тель­ной ста­тье, с. 369—370).
  • ИСТОРИЯ ДРЕВНЕГО РИМА
    1260010237 1260010301 1260010302 1327002013 1327002014 1327002015